Migrena je česta kronična neurološka bolest koja, prema istraživanjima Svjetske zdravstvene organizacije (eng. World Health Organization, WHO), zahvaća oko 15% odrasle populacije diljem svijeta te je tri puta češća kod žena nego kod muškaraca. To je onesposobljavajući neurološki poremećaj te predstavlja veliko opterećenje na individualnoj (smanjenje kvalitete života, značajan klinički morbiditet itd.) i društvenoj razini (teret za zdravstveni sustav, obitelj pacijenta itd.) te je jedan od vodećih uzroka invaliditeta kod osoba mlađih od 50 godina zbog čega zaslužuje više pažnje. Budući da je migrena složeni neurološki poremećaj, na njenu patogenezu mogu utjecati brojni čimbenici. Tako na njezinu pojavu mogu utjecati genetski čimbenici (30%) i čimbenici okoliša (70%) koje podrazumijevaju psihološki stres, promjene ženskih spolnih hormona (menstrualni ciklus, menopauza), vremenske promjene, obrasci spavanja, tjelesna aktivnost, pretilost te prehrambene navike (Arzani i sur., 2020; Ćurković Katić i sur., 2020; Dahri i sur., 2018; Dominguez i sur., 2025; Fila i sur., 2021; Grodzka i Domitrz, 2025; Pobozy i sur., 2025; Skračić i sur., 2024; Tseng i sur., 2023; Tu i sur., 2025; Vuković i sur., 2009; Yeh i sur., 2024).

PREHRANA I MIGRENA

Prema podacima promatranja i kliničkih studija, vidljivo je da prehrambeni obrasci, crijevna mikrobiota, specifični nutrijenti, vrijeme obroka i tjelesna težina mogu utjecati na učestalost, trajanje i težinu napadaja. Važno je za napomenuti da različite namirnice imaju različiti utjecaj na ljudski organizam pa tako postoje namirnice koje mogu potencirati napad migrene dok druge mogu ublažiti. Budući da je prehrana jedan od čimbenika na koji pacijent ima kontrolu, to ga čini važnim aspektom kojeg bi pacijent s migrenom trebao uzeti u obzir (Hindiyeh i sur., 2020; Ivanković i sur., 2015; Pobozy i sur., 2025; Tu i sur., 2025).

HRANA KAO OKIDAČ 

Pojedina namirnica ili piće se može smatrati okidačem ako se glavobolja pojavi u >/= 50% slučajeva unutar jednog dana od izloženosti, međutim migrena može biti potaknuta i odgađanjem konzumacije obroka, primjerice provođenjem posta. Reakcija pacijenta na određeni prehrambeni okidač ovisi o količini i vremenu izloženosti, između ostalih čimbenika (Gazerani, 2020; Skračić i sur., 2024).

Namirnice koje bi mogle potencirati napad migrene su čokolada, orašasti plodovi, sladoled, rajčica, luk, citrusi, mliječni proizvodi (tvrdi sir,mlijeko, vrhnje, jogurti te drugi mliječni proizvodi), alkoholna pića (crno vino, pivo, šampanjac), gazirana pića, prerađeno meso (kobasice, suhomesnati proizvodi), masna hrana, kava, neki čajevi, sušeno voće. Te namirnicesadrže tvari koje mogu potaknuti napad migrene poput kofeina, mononatrijevog glutamata(eng. monosodium glutamate; MSG), histamina, tiramina, feniletilamina, nitrita, aspartama, sukraloze, tetrazina, sumpornog dioksida, natrijevog benzoata i glutena (Dominguez i sur., 2025; Gazerani, 2020; Gazerani i sur., 2024; Hindiyeh i sur., 2020; Nguyen i Schytz, 2024; Pobozy i sur., 2025; Skračić i sur., 2024; Tu i sur., 2025; Vuralli i sur., 2022).

Aspartam je kemijski agens koji se koristi kao umjetno sladilo u hrani. Naime, nekoliko studija je pokazalo da aspartam može uzrokovati i pogoršati migrenu.  Europska regulatorna tijela za hranu su utvrdili prihvatljivi dnevni unos (eng. Acceptable Daily Intake; ADI) na 40 mg/kg tjelesne težine/dan. Obično se koristi kao zamjena za glukozu u niskokaloričnim i proizvodima bez šećera. Proizvodi s aspartamom su dijetalna gazirana pića, žvakaće gume, deserti, jogurti itd. (Choudhary i Lee, 2017).

Konzumaciju kofeina bi trebalo ograničiti na 200 mg kofeina dnevno ili manje pri čemu se nagli prekid uzimanja kofeina ne preporučuje jer je apstinencijska kriza također povezana s početkom migrene. Proizvodi s kofeinom su kava, energetski napitci, čajevi i gazirana pića(Gazerani i sur., 2024; Pobozy i sur., 2025; Tu i sur., 2025).

Alkoholna pića su bila jedan od najčešćih prijavljenih prehrambenih okidača. Alkoholna pića koja su povezana s potenciranjem migrene su crno vino, žestoka pića (viski), šampanjac ili pjenušavo vino, bijelo vino i pivo, a najčešći okidač među njima je crno vino (Gazerani, 2024; Gazerani i sur., 2024; Hindiyeh i sur., 2020; Ivanković i sur., 2015; Pobozy i sur., 2025; Tu i sur., 2025).

Tiramin je vazoamin, kemijski spoj koji uzrokuje suženje krvnih žila. Namirnice koje sadrže tiramin su fermentirani sirevi, suhomesnati proizvodi, dimljena riba, crveno vino, kvasac, crno grožđe, pivo, čokolada, agrumi, kiseli kupus, soja umak, avokado i konzervansi(Ivanković i sur., 2015; Tu i sur., 2025).

Nitriti i nitrati su odobreni aditivi za hranu u Europskoj uniji te služe za očuvanje boje hrane, sprječavanje botulizma i davanje okusa sušenom ili dimljenom jelu. Nitriti i nitrati se mogu naći u namirnicama biljnog podrijetla poput celera, cikle, špinata, radića i zelene salate te u namirnicama životinjskog podrijetla (kobasice i drugi suhomesnati proizvodi) (Ivanković i sur., 2015; Tu i sur., 2025).

Mononatrijev glutamat je uobičajeni začin u hrani. Privukao je pozornost 1968. godine smišljanjem termina ¨sindrom kineskog restorana¨ za opisivanje simptoma poput glavobolje, crvenila lica, znojenja i palpitacija nakon konzumacije MSG-a (Tu i sur., 2025).

DEBLJINA I MIGRENA

Istraživanju su pokazala da pretili pacijenti imaju značajno veću učestalost i težinu napadaja migrene u usporedbi s osobama s prekomjernom ili normalnom težinom. Prema tome, smanjenje tjelesne težine može smanjiti intenzitet, učestalost i trajanje migrene kod odraslih i adolescenata. Prehrambene intervencije trebale bi biti integrirane s kontrolom tjelesne težine i savjetovanjem o vježbanju kada je to prikladno (Arzani i sur., 2020; Pobozy i sur., 2025).

DIJETETSKI PRISTUP U PREVENCIJI MIGRENA

Za pacijente s migrenom predloženi su različiti prehrambeni pristupi, ali trenutno nije jasno može li se neka dijeta koristiti za poboljšanje upravljanja migrenom. Prehrana bi mogla imati utjecaj na tijek migrene i mogla bi predstaviti vrijedan neinvazivan i učinkovit instrument za borbu protiv migrene. Propisivanje prehrambenih pristupa s blagotvornim učincima na crijevnu mikrobiotu i crijevno-moždanu os, uključujući odgovarajuću konzumaciju vlakana dnevno, pridržavanje prehrane s niskim glikemijskim indeksom kao i planove prehrane za mršavljenje (u slučaju pretilih pacijenata) moglo bi dovesti do poboljšanja simptoma povezanih s migrenom (Arzani i sur., 2020; Olivito i sur., 2024; Pobozy i sur., 2025; Tu i sur., 2025).

Mediteranska prehrana jedna je od najistraživanijih i najpriznatijih prehrambenih obrazaca u svijetu poznata po svojim brojnim zdravstvenim prednostima kod kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, pretilosti, metaboličkog sindroma, kognitivnih funkcija i bolesti povezanih sa starenjem. Mediteranska prehrana naglašava mahunarke, ribu, cjelovite žitarice, maslinovo ulje, povrće, voće i orašaste plodove. Ovu prehranu karakterizira uravnotežena konzumacija hrane bogate vlaknima, vitaminima B skupine, magnezija, antioksidansa, nezasićenih masti i odgovarajuća ravnoteža omega-6 i omega-3 masnih kiselina (smanjena je konzumacija crvenog mesa poput govedine, svinjetine i janjetine te kolesterola). Istraživanja su pokazala da je pridržavanje ove prehrane povezano sa značajnim smanjenjem učestalosti, trajanja i jačine migrene (Dominguez i sur., 2025; Gazerani i sur., 2024; Olivito i sur., 2024; Pobozy i sur., 2025).

Eliminacijska dijeta  se temelji na prepoznavanju i izbjegavanju okidača migrene u prehrani. Vođenje dnevnika glavobolje može potencijalno pomoći u prepoznavanju prehrambenih okidača. Prepoznata je kao učinkovita prevencija u mnogim slučajevima. Potpunoizbjegavanje određenih tvari u ovakvim dijetama (dijeta bez glutena, bez tiramina ili antihistaminske dijete) mogu uzrokovati nutritivne nedostatke zbog čega je bitno osigurati odgovarajuću edukaciju pacijenata i pažljivo pratiti njihovo nutritivno i zdravstveno stanje. Eliminacijske dijete mogu biti prikladne za odabrane pacijente, posebno one s celijakijom ili potvrđenom osjetljivošću na hranu (Fila i sur., 2021; Gazerani, 2020; Gazerani i sur., 2024;Pobozy i sur., 2025; Tu i sur., 2025).

Ketogena dijeta se temelji na viskom udjelu masti i proteina, a  niskom unosu ugljikohidrata(obično < 20 g/dan) čime se potiče ketoza koja pruža alternativne izvore energije za mozak. Izvorno je stvorena za ispitivanje nutricionističke terapije kod refraktorne epilepsije. Ova dijeta je pokazala obećavajuće  rezultate te postoje jaki dokazi za prevenciju migrena. Može se razmotriti za motivirane, dobro nadzirane pacijente, posebno kada je indiciran i gubitaktežine pri čemu je bitno pratiti adekvatan unos hranjivih tvari i podnošljivost. Treba ih izbjegavati ili koristiti s oprezom kod osoba s dijabetesom tipa 1, uznapredovalim dijabetesom tipa 2 liječenim inzulinom ili inhibitorima SGLT2 (zbog rizika od ketoacidoze), poremećajima oksidacije masnih kiselina ili insuficijencijom jetre i bubrega (Gazerani, 2020;Gazerani i sur., 2024; Hindiyeh i sur., 2020; Olivito i sur., 2024; Pobozy i sur., 2025; Skračić i sur., 2024; Tu i sur., 2025).

Prehrambeni pristup za zaustavljanje hipertenzije (eng. Dietary Approaches to Stop Hypertension, DASH dijeta) može smanjiti učestalost, trajanje i težinu migrene kod odraslih.Ona naglašava voće, povrće i cjelovite žitarice, a ograničava unos natrija, slatkiša i zasićenihmasti (Gazerani i sur., 2024; Skračić i sur., 2024).

Prehrana kojom se smanjuje unos omega-6 i povećava unos omega-3 masnih kiselinamogla bi biti korisna kod migrene zbog mogućeg smanjenja upalne reakcije (Gazerani, 2020;,Hindiyeh i sur., 2020).

Budući da preskakanje obroka može biti okidač za migrenu, pacijent bi trebao jesti barem tri obroka dnevno i razmisliti o dodavanju jutarnje i popodnevne užine kako bi smanjio rizik od pojave migrena između obroka (Hazerani 2024; Tu i sur., 2025).

Kako bi se izbjegla pothranjenost, za odabir odgovarajuće prehrane i dobivanje ispravnih savjeta o prehrani  preporučuje se savjetovanje s liječnikom i nutricionistom. Učestalost praćenja trebala bi biti individualizirana na temelju stanja pacijenta, restriktivnosti dijete i komorbiditeta (Gazerani, 2020; Pobozy i sur., 2025).

SUPLEMENTI U PREVENCIJI MIGRENA
Nutraceutici su tvari dobivene iz hrane ili biljaka koje pružaju zdravstvene koristi. Nutraceutici se dugo razmatraju za liječenje migrene zbog potencijalnog smanjenja ovisnosti o lijekovima i manjih nuspojava. Pokazali su se kao učinkovita i sigurna alternativa u profilaksi migrene poboljšavajući moždanu energiju i time sprječavajući napad migrene kod nekih pacijenata (Dahri i sur., 2018; Gazerani, 2020; Gazerani i sur., 2024; Okoli i sur., 2019; Olivito i sur., 2024; Parohan i sur., 2019; Rajapakse i Gantenbein, 2024).

Nutraceutici koji se mogu smatrati dodatkom prehrani za sprječavanje i/ili ublažavanje migrene su probiotici, riboflavin (vitamin B2), tiamin (vitamin B1), magnezij (prednost organskih soli magnezija poput magnezijevog citrata, laktata, aspartata, glicinata i pidolata nad anorganskim), niacin (vitamin B3), karnitin, koenzim Q10 (CoQ10), melatonin, lipoična kiselina, piridoksin (vitamin B6), folati (vitamin B9), kobalamin (vitamin B12), vitamin D, omega-3 (posebno eikozapentaenska kiselina,EPA i dokozaheksaenska kiselina, DHA), ginkolid B, fikocijanini (Arzani i sur., 2020; Chen i sur., 2021; Dominguez i sur., 2025; Gazerani i sur., 2024; Maier i sur., 2020; Okoli i sur., 2019; Pobozy i sur., 2025; Tseng i sur., 2023; Yeh i sur., 2024).

Iako oni mogu biti korisni, pacijenti moraju biti svjesni njihove potencijalne toksičnosti i interakcija s drugim lijekovima (Gazerani, 2020).

LITERATURA

1 Arzani M, Jahromi SR, Ghorbani Z, Vahabizad F, Martelletti P, Ghaemi A, Sacco S, Togha M. Gut-brain Axis and migraine headache: a comprehensive review. The Journal of Headache and Pain, 2020, 21(1).

2 Chen Y, Lee H, Tsai C, Hsu Y, Fang C, Chen C, Hung Y, Hu F. Effect of Vitamin B2 supplementation on migraine prophylaxis: a systematic review and meta-analysis. Nutritional Neuroscience, 2021, 25(9), 1801–1812.

3 Choudhary AK i Lee YY. Neurophysiological symptoms and aspartame: What is the connection? NutritionalNeuroscience, 2017, 21(5), 306–316.

4 Ćurković Katić A, Mihalj M, Repić Buličić A, Vidović M, Titlić M. Profilaksa migrene – pregled literature.Acta Med Croatica, 2020, 74, 83-89

5 Dahri M, Tarighat-Esfanjani A, Asghari-Jafarabadi M, Hashemilar M. Oral coenzyme Q10 supplementation in patients with migraine: Effects on clinical features and inflammatory markers. Nutritional Neuroscience, 2018, 22(9), 607–615.

6 Dominguez LJ, Veronese N, Sabico S, Al-Daghri NM, Barbagallo M. Magnesium and Migraine. Nutrients, 2025, 17, 725.

7 Fila M, Chojnacki C, Chojnacki J, Blasiak J. Nutrients to Improve Mitochondrial Function to Reduce BrainEnergy Deficit and Oxidative Stress in Migraine. Nutrients, 2021, 13, 4433.

8 Gazerani P. Migraine and diet. Nutrients, 2020, 12(6), 1658.

9 Gazerani P, Papetti L, Dalkara T, Cook C L, Webster C, Bai J. The brain, the eating plate, and the gutmicrobiome: partners in migraine pathogenesis. Nutrients, 2024, 16(14), 2222.

10 Grodzka O i Domitrz I. Gut microbiota, probiotics, and migraine: a clinical review and meta-analysis. Journal of Oral & Facial Pain and Headache, 2025, 39(3), 13–26.

11 Hindiyeh NA, Zhang N, Farrar M, Banerjee P, Lombard L, Aurora S K. The Role of Diet and Nutrition in Migraine Triggers and Treatment: A Systematic Literature review. Headache the Journal of Head and Face Pain, 2020, 60(7), 1300–1316.

12 Ivanković I, Schultz K, Krajina M. Prehrana kao uzrok pojave migrene i metode njenog liječenja. Hrana u zdravlju i bolesti, znanstveno-stručni časopis za nutricionizam i dijetetiku, 2015, 4 (1) 65-70.

13 Maier JA, Pickering G, Giacomoni E, Cazzaniga A, Pellegrino P. Headaches and magnesium: mechanisms, bioavailability, therapeutic efficacy and potential advantage of magnesium pidolate. Nutrients, 12(9), 2020, 2660.

14 Nguyen KV i Schytz HW. The Evidence for Diet as a Treatment in Migraine—A Review. Nutrients, 2024,16(19), 3415.

15 Okoli GN, Rabbani R, Kashani HH, Wierzbowski AK, Neilson C, Mansouri B, Zarychanski R, Abou-SettaAM. Vitamins and Minerals for Migraine Prophylaxis: A Systematic Review and Meta-analysis. Canadian Journal of Neurological Sciences / Journal Canadien Des Sciences Neurologiques, 2019, 46(2), 224–233.

16 Olivito I, Simona F, Tarsitano A, Pagliuso M, Tarantino C, De Lorenzo A, Alò R, Avolio E, Facciolo RM. Mediterranean ketogenic diet accounts for reduced pain frequency and intensity in patients with chronicmigraine: A pilot study. Clinical Nutrition, 2024. 43(8), 1781–1787.

17 Parohan M, Sarraf P, Javanbakht MH, Foroushani AR, Ranji-Burachaloo S, Djalali M. The synergisticeffects of nano-curcumin and coenzyme Q10 supplementation in migraine prophylaxis: a randomized, placebo-controlled, double-blind trial. Nutritional Neuroscience, 2019, 24(4), 317–326.

18 Pobozy T, Janowski K, Michalak K, Poboży K, Domańska-Poboża J, Konarski W, Chuść I. Food in MigraineManagement: Dietary Interventions In the Pathophysiology and Prevention of Headaches—A NarrativeReview. Nutrients, 2025, 17(21), 3471.

19 Rajapakse T i Gantenbein AR. Nutraceuticals in migraine. Handbook of Clinical Neurology, 2024, 199, 125–144.

20 Skračić L, Bajić R, Šatalić Z, Mahović Lakušić D, Gajdoš Kljusurić J, Krpan M. Usporedba raznolikosti i kvalitete prehrane kod oboljelih od migrene i zdravih ispitanika. Croatian Journal of Food Technology, Biotechnology and Nutrition, 2024, vol.19 (1-2), 27-35.

21 Tseng P, Zeng B, Chen J, Kuo C, Zeng B, Kuo JS, Cheng Y, Sun C, Wu Y, Tu Y, Stubbs B, Carvalho AF, Liang C, Chen T, Hsu C, Suen M, Yang C, Hsu S, Chen Y,  Lin P. High dosage omega-3 fatty acidsoutperform existing pharmacological options for migraine prophylaxis: A Network Meta-Analysis. Advances in Nutrition, 2023, 15(2), 100163.

22 Tu Y, Chang C, Yang C, Yang C, Tsai I, Chou Y, Yang C, Yang C. Dietary Patterns and Migraine: Insightsand impact. Nutrients, 2025, 17(4), 669.

23 Vuković V, Strineka M, Lovrenčić-Huzjan A, Demarin V. Migraine – pathophysiology of pain. MedicalSciences, 2009,33, 33-41.

24 Vuralli D, Arslan B, Topa E, De Morais AL, Gulbahar O, Ayata C, Bolay H. Migraine susceptibility is modulated by food triggers and analgesic overuse via sulfotransferase inhibition. The Journal of Headacheand Pain, 2022, 23(1), 36.

25 Yeh E, Yang C, Lin S, Wang H. Feasibility of fish oil supplementation on headache symptoms and bloodlipids in migraine patients. Brain and Behavior, 2024, 14(12), e70149.